Boban Stojanović: #GradskePolitike komentar – Plan DJB u 20 tačaka za Beograd

0
57
boban stojanovic

Predstoje nam gradski izbori u Beogradu. Iako se nadam da će biti održani samo gradski izbori, poprilično sam skeptičan po tom pitanju. Kako god da bilo, rešio sam da se ozbiljno bavim gradskim izborima. Na društvenim mrežama sam pokrenuo #GradskePolitike kao alat da građani prijavljuju probleme i ukazuju na loše politike grada, kako bi partije mogle da nam predlože rešenja tih problema i kako bismo pokušali da gradske izbore dovedemo do toga da budu izbori na osnovu programa i politika.

Kako se izbori budu približavali, radiću analizu izbornih programa, obećanja i sl. svih izbornih aktera. Pokret “Dosta je bilo” je prvi izašao sa nekom vrstom programa za Beograd i ovo je prvi u nizu tekstova koji će se baviti gradskim izborima i politikama za grad Beograd.

DJB je izneo plan u 20 tačaka za grad Beograd. Sa tačkama koje su preskočene u ovom tekstu sam apsolutno saglasan i nema potrebe detaljnije obrazlagati zašto (uvesti potpunu transparentnost rada javnog sektora, popis imovine grada i utvrđivanje svih javnih prostora i ko ih koristi, ukidanje partijskog zapošljavanja i javni konursi za direktore, raspisati i sprovesti javni konkurs za urbanističko rešenje za Savski amfiteatar, Luku Beograd, levu stranu Dunava, izvršiti departizaciju svih javnih komunalnih preduzeća, sportskih centara, Beogradske Arene, PKB-a i svih drugih preduzeća u vlasništvu grada i opština. Izvesti PKB na berzu, urediti parkove).

Za preostale tačke plana pokreta DJB, u narednim redovima ispod svake predložene tačke dajem komentar (deo koji je iz DJB plana je podvučen):

  1. Decentralizovati Beograd. Jasno definisati nadležnosti koje prirodno treba da ima grad i nadležnosti gradskih opština. Preneti nadležnosti koje pripadaju opštinskom nivou sa grada na opštine. Uvesti merila uspeha. Jasno definisati pravila podele poreskih prihoda između grada i gradskih opština. Preneti poreske prihode sa grada na opštinu. Smanjiti broj odbornika u opštinama.

Komentar: U izbornom programu očekujem da piše na koji način decentralizovati Beograd i koje su to jasno definisane nadženosti koje će se preneti na opštine. Decentralizacija Beograda je neophodna, ali da bi neko mogao da glasa za decentralizaciju, mora da zna na koji način pokret planira da sprovede istu. Takođe, odmah je potrebno definisati pravila za podelu poreskih prihoda. Načelno, ideja jeste dobra, ali da ne bi ostala samo ideja, neophodno je da pokret odmah sada (pre izbora) izađe sa jasnim i potpuno preciznim programom za decentralizaciju. Taksativno, prema nadležnostima grada Beograda i jedinica lokalne samouprave koje su to nadležnosti koje će se prepustiti gradskim opštinama, kako će se finansirati, da li gradske opštine imaju resurse da politike sprovode i procenu (ex ante evaluaciju) da li je svrsishodnije da se te nadležnosti prebace na gradske opštine.

Ocena: ideja je dobra i podržavam je, ali potpuno je neodređeno kako će se izvršiti decentralizacija. Neophodno je dati jasnu sliku kako će decentralizacija izgledati zasnovanu na proceni efikasnosti.

  1. Reformisati kompletnu gradsku upravu. Reformisati pravobranilaštvo. Ojačati ombudsmana. Reformisati komunalnu policiju da radi po pravilima policije i bude odgovorna građanima i kontrolisana od strane ombudsmana. Preći ne e-upravu. Uključiti građane. Sprovesti referendum o najvažnijim strateškim pitanjima za grad Beograd u narednih 10 godina.

Komentar: takođe u potpunosti nejasno. Svima je jasno da je neophodno reformisati gradsku upravu, ali birači (ili makar ja) žele da vidi plan kako će se gradska uprava i pravobranilaštvo reformisati. Šta u stvari znači reforma? Referendum je dobra opcija za strateška pitanja za grad Beograd.

Ocena: Potpuno neodređena tačka. Neophodan je jasan plan “reforme”. Na koji način, kako, šta je cilj itd. Opet je ideja dobra, ali neophodna je detaljna razrada da znamo šta će “reforma” da predstavlja.

  1. Pravilno oporezovati građevinsko zemljište. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs svake metropole. Ono finansira razvoj grada, metro i drugu infrastrukturu. Oporezovati Beograd na vodi, Luku Beograd, zemljište iz svih pljačkaških privatizacija.

Komentar: Šta znači pravilno oporezovati građevinsko zemljište? Šta znači oporezovati Beograd na vodi itd. Želim da vidim kako izgleda to “pravilno oprezivanje”? Koja je visina poreza, kako se utvrđuje, da li postoje zone, koji su kriterijumi i kakve će efekte proizvesti “pravilno oporezivanje”.

Ocena: Pravilno oporezivanje svima zvuči kao dobra stvar. Ali je neophodno da znamo šta je pravilno oporezivanje. Neophodno je građanima predstaviti sistem oporezivanja građevinskog zemljišta i argumentaciju zašto je to pravilno, pravedno, svrsishodno i kakve efekte proizvodi.

  1. Smanjiti porez na imovinu za domaćinstva u Beogradu. Uvesti neoporezivi deo na primarno prebivalište svih porodica.

Komentar: Koliko smanjiti porez na imovinu za domačinstva? Reći da će se smanjiti porez nije predlog politike. Uraditi procenu šta smanjenje poreza znači za budžet grada, kako nadoknaditi razliku. Predstaviti o kojim ciframa se radi. Argumentovati zašto se smanjuje porez, kakve to efekte ima na grad, budžet, građane. Pojasniti šta predstavlja neoporezivi deo na primarno prebivalište porodica. Argumentovati da li to ima pozitivne efekte i da li je pravedno. Da li vila na Dedinju od 1000 kvadrata u kojoj živi porodica sa daleko većim prihodima od prosečnih treba da ima neporezivi deo imovine?

Ocena: potpuno neodređeno. Neophodno razviti jasan sistem oporezivanja imovine u Beogradu. Zvuči dobro, ali je potrebno precizirati šta, kako i na koji način?

  1. Ukinuti lokalne takse za porodični biznis. Formirati mrežu inkubatora i fond za investicije u IT tehnologiju i inovacije kao privatno-javno partnerstvo.

Komentar: koje tačno lokalne takse? Šta se sve podrazumeva pod porodičnim biznisom? Da li ima razlike u odnosu na profit porodičnog biznisa? Da li ukinuti i takse za porodične biznise koji imaju godišnji profit od npr. nekoliko desetina miliona dinara? Da li je to pravedno? Kakve efekte proizvodi? Kako će to uticati na gradski budžet? Kako će se finansirati fond za investicije u IT tehnologiju i inovacije? Kako će izgledati to JPP?

Ocena: Može da bude dobra mera za razvoj porodičnih biznisa, ali je neophodno precizirati šta sve predstavlja ovaj predlog.

  1. Obrazovanje je pravo deteta. Za svu decu mora da postoji mesto u kvalitetnim vrtićima plaćeno iz budžeta. Svako dete ima pravo na knjige, sveske, pribor, užinu, sportsko i kulturno obrazovanje, dramske sekcije, muziku, ples, pristup kompjuterima i internetu. Budućnost deteta ne sme da zavisi od ekonomske snage roditelja.

Komentar: Budućnost deteta svakako ne sme da zavisi od ekonomske snage roditelja. Lepa ideja, ali je neophodno precizirati kako planira sve ovo da se finansira i koliko košta. Ostaje i neutvrđeno pitanje da li svi građani treba da finansiraju sve navedeno za roditelje koji imaju jako visoke prihode. Da li je pravedno da se od poreza nekoga ko je na minimalcu finansira ples ili dramska sekcija detetu čiji roditelji zarađuju npr. pola miliona dinara mesečno? Neophodna argumentacija za to da je sve navedeno pravedno, efikasno i svrsishodno.

Ocena: jasan zaključak, ali nisam siguran da je predlog politike pravedan i da može imati potpuno pozitivne efekte. Siguran sam da je bolji pristup ovoj temi kroz pitanje socijalne pozicije roditelja i zarada.

  1. Definisati kulturnu politiku i merila uspešnosti sprovođenja te politike. Povećati budžet za kulturu. Izvršiti departijzaciju i kulturu prepustiti kulturnim radnicima. Definisati i usvojiti politiku informisanja. Ukinuti finansiranje Studija B i svih drugih SNS-ovih propagandnih glasila i nevladinih organizacija.

Komentar: U programu ili planu za izbore ne sme da stoji “definisati” kulturnu politiku i merila uspešnosti. Već ih treba odmah definisati i utvrditi merila i to ponuditi biračima. Ovako ništa ne znači osim slova na papiru da će nešto biti definisano. Šta znači povećati budžet za kulturu? Sa kojim ciljem? Potrebno je precizno navesti kako se određuje budžet za kulturu i sa kojim novcem, kao i oblasti koje će se finansirati i argumentaciju za to. Departizaciju kulture naravno da podržavam. Ako se ukida finansiranje Studija B – onda se mora navesti da li to znači ukidanje finansiranja za sve medije, ili samo za trenutne koji su na strani SNS-a. Ako je ovo drugo, onda je neophodno napraviti jasan plan i kriterijume za finansiranje medija i OCD.

Ocena: Potpuno neodređeno. Potrebno je osmisliti kulturnu politiku i kriterijume za finansiranje kulturnih ustanova i programa. Isto i za medije i OCD.

  1. Uvesti red u sistem socijalne zaštite u Beogradu. Uvesti sistem univerzalne socijalne zaštite. Uvesti sistem besplatne pravne pomoći. Uvesti narodne kuhinje. Definisati programe gerontodomaćica na nivou celog grada za brigu i negu starijih lica.

Komentar: Šta znači uvesti red? Za univerzalni sistem socijalne zaštite sam saglasan, ali je neophodno dati procenu koliko on košta i šta nam donosi. Kao i koliko košta sistem besplatne pravne pomoći, narodne kuhinje i gerontodomaćice. Osim koliko košta, utvrditi jasan sistem kako bi funkcionisao, koje su koristi, rizici, prednosti i mane i argumentovati uvođenje ovih sistema.

Ocena: fina zamisao, ali je neophodno kreirati predloge politika za sve navedene oblasti.

  1. Sprovesti javnu debatu, postaviti održiv sistem i dugoročno rešiti pitanje finansiranja gradskog prevoza. Kvalitetan gradski prevoz je pravo i potreba svih Beograđana.

Komentar: ovo je jedan od ozbiljnijih problema sa kojima se grad Beograd suočava. Javna debata jeste zanimljiva stvar, ali izborni akter mora da ponudi rešenje za gradski prevoz. Odmah. Pre izbora, a ne da građanima ponudi na izborima da će posle istih kreirati održiv sistem, a da ne znamo kako bi on izgledao. Veliki deo budžeta grada Beograda odlazi na subvencije za gradski prevoz. Neophodno je da se jasno definiše sistem gradskog prevoza kako bi se smanjile/ukinule subvencije i podigao kvalitet gradskog prevoza. Zaista očekujem da pokret, ali i svi ostali izborni akteri koji budu učestvovali na izborima predlože konkretne politike za ovu oblast. Sa preciznim rešenjima, procenama uspeha, cost benefit analizom i planom za finansiranje ove politike.

Ocena: potpuno nedorečena tačka. Postaviti održiv sistem zvuči jako lepo, ali želim da vidim šta je predlog za održiv sistem.

  1. Rešiti akutne saobraćajne probleme. Obnoviti saobraćajnu infrastrukturu. Otvoriti javnu debatu o metrou i pronaći održiv način finansiranja. Završiti zaobilaznicu. Planirati i izgraditi mostove. Dugoročno rešiti problem parkiranja u Beogradu. Napraviti održiv sistem.

Komentar: Koji su to akutni saobraćajni problemi? Kako obnoviti saobraćajnu infrastrukturu? Sa kojim resursima? Koji će biti prioriteti? Koji je plan obnove? Kako rešiti problem parkiranja? Koje su mere koje će rešiti problem parkiranja? Šta je održiv sistem?

Ocena: lepo zvuči tačka, ali nema nikakav plan. Neophodan detaljan prikaza mera, rešenja i planova za sve ove podoblasti.

  1. Rešiti problem smeća i svih deponija. Sanirati i oštro sankcionisati sve divlje deponije. Uvesti sistem reciklaže za ceo grad. Trajno rešiti pitanje kontejnera. Deponije smeća moraju postati izvori prihoda, ne troška i zagađenja. Rešiti pitanje prečišćavanja otpadnih voda i prekinuti izlivanje kanalizacije direktno u Savu i Dunav.

Komentar: KAKO? KAKO? KAKO? I ja sam za rešavanje problema smeća, deponija, kontejnera itd. Ali na koji način će se sanirati deponije, kako će se uvesti sistem reciklaže, kako će se rešiti pitanja kontejnera? Koliko sve to košta, kako će se obezbediti novac, koje su prednosti, šta će nam u budućnosti doneti, da li su investicije opravdane?

Ocena: sve sjajno zvuči, ali nema nikakav plan realizacije.

  1. Rešiti pitanje bespravnih objekata koji se ne mogu legalizovati. Osloboditi Savski nasip svih bespravnih objekata.

Komentar: Kako rešiti pitanje bespravnih objekata koji se ne mogu legalizovati? Na koji način?

Ocena: potpuno nedoređeno.

Na kraju se navodi:

“Da li je sve ovo moguće sprovesti i da li sve ovo može da se plati? Partokratija košta Beograd godišnje preko 100 miliona evra. Subvencije 160 miliona evra. Samo 100 hektara građevinskog zemljišta u Savskom amfiteatru vredi gotovo milijardu evra. Beograd ima vredne resurse. Oni se ne koriste u interesu građana.”

Moguće je da ima novca za sve predloženo. Ali ja želim da vidim jasan plan kako će se sve ovo sprovesti.

Generalna ocena: U ovom planu od 20 tačaka za Beograd ima zaista dobrih stvari. Šteta je što su svi predlozi na potpuno neodređenom nivou i sa predlogom da će se nešto “rešiti”, a bez detaljnog plana kako će se rešiti. DJB mora, do raspisivanja izbora u Beogradu, da razvije konkretne politike za većinu oblasti koje se nalaze među ovih 20 tačaka. Načelne ideje jesu zanimljive, ali je neophodno ponuditi konkretna rešenja i jasan plan. I to u periodu pre izbora.

SHARE

Ostavite komentar

Ostavite prvi komentar!

avatar
wpDiscuz