DRAŽA PETROVIĆ: Maratonci trče prvoaprilski krug

0
31
draza petrovic

Predizborna istraživanja javnog mnenja liče na onu scenu iz “Maratonaca” kad Mirko ode na teren da izmeri pokojnika, pa se vrati u pogrebno preduzeće “Dugo konačište” sa svežim rezultatima.

-Šta je ovo – dva metra i 28 santimetara!? – preksti se u toj sceni Laki.

I onda mu pukne film: “Pa tebe čovek ne može nigde da pošalje! Idiote jedan! Gde si video čoveka sa tolikom dužinom?! Šeprtljo jedna, oči ti ispale, pa je l’ ti ne umeš da uzmeš ni jednu najobičniju meru!?”
-Pa dobro! I sam sam se čudio što je toliki, al’ šta sad? – kuka Mirko zaklanjajući se od Lakijevog pokreta rukom zvanog “zavratuša”. -Jesam ti rekao da izmeriš čoveka, a ne grdosiju. Idiote jedan! – nastavlja Laki da lema Mirka u prijatnom ambijentu radionice za izradu pogrebnih kovčega.

Onda mu Mirko na kraju besno odgovori: “Ma neću više nikada da idem da ti uzimam meru! Da znaš!”
Tada Laki elegantno dovati dasku i počne da ga juri u nameri da ga likvidira, jer ko je još video čoveka od dva metra i 28 santimetara.

Istraživači javnog mnjnenja ovih dana prolaze slično ko Mirko Topalović.
-Šta je ovo – 56 odsto koma 66!? – preksti se pola Srbije kad ugleda sondiranja javnog mnjenja na “reprezentativnom uzorku”.

-Pa vas čovek ne može nigde da pošalje! Idioti jedni! Gde ste videli predsedničkog kandidata sa tolikim procentom?! Šeprtlje jedne, oči vam ispale, pa je l’ ne umete da uzmete ni jedan najobičniji procenat koji će da glasa za Vučića!? – krsti se Srbija, skoro ko Laki.

-Pa dobro! I sami smo se čudili što je toliki, al’ šta sad? – kukaju po televizijama istraživači javnog mnjenja, najomražanije osobe srpske predizborne kampanje.

-Pa je l’ vi merite reprezentativni uzorak ili pravite anketu u štabu Srpske napredne stranke? Je l’ vi merite čoveka ili grdosiju? Idioti jedni! – ljuti se pola Srbije, otprilike 51,9 odsto, kada ugleda ta istraživanja, jer ko je još video čoveka od 56,66 odsto.

Jedina razlika između “Maratonaca” i srpske realnosti jeste što se na kraju nikada ne dogodi da istraživači iz Faktora plus, Demostata, Ipsosa i drugih bratskih agencija za sondiranje svega i svačega, besno ustanu i napuste studio: “Ma nećemo više nikada da idemo da vam uzimamo reprezentativni uzorak! Da znate!!!”
Što opet ne znači da pola Srbije, otprilike 51,9 odsto, ne dovati najbližu letvu uz najgoru kletvu u nameri da ih sačeka ispred studija koji nisu napustili, te počne da ih juri dok ih ne sustigne.

I ko što kaže ona pesma – teško je biti majka u Vijetnamu – a još je teže biti predizborni istraživač javnog mnjenja u Aleksandriji. Sedi dakle reprezentativni uzorak kod kuće, čeka izbore, a onda mu zazvoni fiksni telefon.

-Ženo, nešto se čuje! – uzvikne reprezentativni uzorak na taj redak zvuk koji davno nije registrovao u toplom porodičnom gnezdu od kad je pazario onaj superpovoljni paket za mobilni.
-Stvarno! Šta li je ovo? – kaže žena reprezentativnog uzorka: “Jao, pa ja nisam isključila ringlu!”
Reprezentativni uzorak potom krene da se šeta po kući, zagleda ćoškove, podiže jastuke, viri iza ormana…
-Ma nije ringla! Fiksni! – seti se reprezentativni uzorak da imaju i fiksni telefon, iako ih na njega zovu samo oni što nude servis klima uređaja pod najpovoljnijim uslovima, prodavci “dormeo” jastuka, dileri “Cepter” posuđa i onaj dosadni što već tri godine traži nekog Miku, a posle se uvek naljuti kad mu kažete da to nije Mikin broj.

-Halo… – javi se reprezentativni uzorak na fiksni -… klimu smo već servisirali, jastuke obnovili, imamo Cepter lonac, a ovo inače nije Mikin broj telefona, bez obzira koliko vi tvrdili da jeste! – izdeklamuje reprezentativni uzorak sve odgovore na uobičajena pitanja koja se postavljaju u retkim trenucima kad zazvoni fiksni telefon.

-Ali, gospodine, mi ne zovemo zbog toga. Hoćemo nešto da vas pitamo? – čuje se glas s druge strane žice.
-Ma nemoj! A koji si ti faktor da me nešto pitaš? – upita reprezentativni uzorak iznervirano.
-Ja sam Faktor plus! – kaže glas sa druge strane žice.
-Šta oćeš da pitaš?
-Za koga ćete da glasate u nedelju 2. aprila?

Reprezentativni uzorak se onda zamisli nad okolnošću da već dugi niz godina ima utisak kako ga prisluškuju, što na fiksnom, što na mobilnom, što preko daljinskog upravljača, fena, tostera i aparata za brijanje…

A kad god uključi televizor, ima dojam da ga posmatra premijer lično, otprilike 22 sata dnevno.

-Ne znam za drugi april, ali prvog aprila ću sigurno glasati za Vučića! – odgovori reprezentativni uzorak naposletku neutralno & politički korektno, a onaj istraživač upiše u tefter: “Neopredeljen drugog aprila, a za Vučića će glasati dan ranije jer ne može da se strpi do drugog”.
I taman kad reprezentativni uzorak pomisli da nema više nezgodnih pitanja, onaj istrživač se seti…

-A da ne znate možda za koga će Mika da glasa? – upita istraživač.
-Ali, molim vas, pa ovo nije Mikin broj! Nema ovde nikakvog Mike i nikada ga nije bilo? Mika, faktički, ne postoji! – objasni mu reprezentativni uzorak.

-Eeee, baš takav nam treba… Prema našim podacima, Mika je upisan u birački spisak baš na toj adresi, baš u vašem stanu, baš na ovom telefonskom broju, čak je jednom prilikom kupio i Cepterov lonac, nemate razloga da ga krijete! – izdeklamuje istraživač.

-Dobro, u redu, onda upišite kod Mike isto. Prvog, naravno, za Vučića, a za drugi još razmišlja? – odgovori reprezentativni uzorak.

Istraživač na kraju dana podvuče crtu: na reprezentativnom uzorku od 1.200 punoletnih građana Srbije, plus Mika, 56,66 odsto glasaće za Vučića prvog aprila.

– Odlično urađen posao – kaže naposletku šef istraživanja: “Samo si ovde napravio štamparsku grešku. Izbori su drugog, a ne prvog! Izbaci to prvog, pa da zakazujemo konferenciju za štampu!”
Tako da, ako vam se drugog aprila uveče učini da ne verujete u rezultate koje ste čuli, sačekajte kraj TV programa. Možda neko uzvikne: “Apri – li -li -li- li!”

A ako poverujete rezultatima to ćete primetiti odokotivno već oko devet sati. Laki će najverovatnije biti malo nervozan.

(Izvor: N1)

Ostavite komentar

Ostavite prvi komentar!

avatar
wpDiscuz