Kafana „Tošin bunar“ je i danas na istom mestu

0
20
tosin bunar

Kafana  „Tošin bunar“ je i danas na mestu gde je napravljena pre oko dva veka,  ali niko precizno ne može da kaže kada. Neobičan naziv ponela je po bunaru koji je ovde nekada zaista postojao, i to pred ulaz u današnji restoran, popularnu  „Džakartu“. Ime je dobio po Toši Apostoloviću koji je, prema predanju, u stvari bio grčkog porekla i prvo se zvao Teodoros Apostolos, a kad se doselio ovde uzeo je srpsko ime.  Bio je vešt trgovac i vlasnik velikog imanja, pa i ove kafane. Podaci na koje ukazuju autori  Čukić  i  Kokotović  govore da je čak bio i predsednik  Zemunske crkvene opštine, u doba kada je Zemun imao oko 6.000 stanovnika. Oni se pozivaju i na dokument  Crkvene uprave od 15. maja 1784. godine, koji je potpisao Toša Apostolović.

U knjizi iz 1913. godine „Znameniti  zemunski  Srbi“  Vladimira Nikolića, zabeleženo je da je Toša Apostolović rođen 1745, a umro 1810. godine. Tamo je zapisano i kako je nesrećni  Toša patio od neke teške očne bolesti i da je jednom usnio san u kojem mu je rečeno da su pod Bežanijskom kosom dobri vinogradi i lekovite vode, pa da na vrh odnese bure i zavalja ga dole, ka nizini. Navodno, tamo gde bure bude stalo, govorilo je snoviđenje, Toša treba da iskopa bunar, umiva se vodom iz njega i boljka će proći.

Predanje govori da je zaista tako i bilo. Ono što sigurno nije obična priča jeste postojanje tog bunara, kojeg mnogi još pamte. Menadžer kafane  „Tošin bunar“  Sreta Danilović, seća se da je bunar imao đeram, tako tipičan za stari Srem tog doba. Bunar je, nažalost, zatrpan tokom izgradnje Studentskog grada.

Kafana koja je takođe pripadala Toši Apostoloviću, bila je svratište kočijaša i putnika. Zgrada i danas izgleda pristojno, mada je napravljena od naboja i tek nekoliko gipsanih ploča koje joj pomažu da sačuva elegantan izgled.

Tošin bunar je počeo da se naseljava tek između dva rata. Do tada su tu bile samo kolibe za čuvare vinograda i bašti. Kuće uz dugačku ulicu povezivale su Zemun i Novo naselje, odnosno Stari aerodrom. U tom periodu, na mestu današnjeg Studentskog grada, baš uz kafanu o kojoj govorimo, nalazila se i trošarina. Tamo su seljaci, koji su donosili robu na zemunsku pijacu, plaćali taksu.

Blizu kafane, u okolini Studentsokog  grada, nekada je proticao kanal koji je vodio čak do „Bombaja“ velikog  kupališta  na Savi iza današnje toplane.

Relativno blizu nalazio se i legendarni restoran  „Naša krila“, tamo gde se danas ukrštaju  Bulevar Milutina Milankovića  i  Tošin bunar. Tu su se okupljali svi viđeniji ljudi koji su imali veze sa avijacijom, jer je naspram gostionice bila velika kapija – ulaz u civilni deo nekadašnjeg  Beogradskog  aerodroma. Krajem 20. veka, gotovo četiri decenije od kako su poslednji avioni odleteli sa Novog  Beograda, zdanje je već bilo zapušteno, gosti su morali da koriste poljski toalet, jer nije bilo kanalizacije. Kafana je konačno srušena 1999. godine, kada je proširivan put i dodata mu još jedna saobraćajna traka.

SHARE

Ostavite komentar

Ostavite prvi komentar!

avatar
wpDiscuz