Počelo je distanciranje od Velikog Vođe: Кud koji, mili moji

0
2859

Svaki diktator je osuđen na samoću i strah. Taj usud prati i Aleksandra Vučića. Okupirao je Srbiju, sve je njegovo, i država i narod, kontroliše sve institucije, nekažnjeno krši Ustav i zakone, otima sve što stigne, pljačka radnike i penzionere, upravlja tuđim životima i, opet, drhti od straha pred neizbežnim susretom s pravdom, jer zna da će odgovornost za sve zločine naprednjačkog kartela snositi samo on,tvrdi urenik Magazina Tabloid Predrag Popović,bivši urednik dnevnih listova Dnevni Telegraf,Nacional i Pravda i dugogodišnji Vučićev prijatelj i saradnik

Pred televizijskim kamerama, dok hipnotiše lakoverne i preti normalnim ljudima, Vučić stvara utisak da je jak i samouveren. Кad se predstava završi, dok sedi sam u mraku i tišini podruma u Jajincima, hvata ga panika. Bez obzira na mentalne poremećaje, Vučić nije glup, zna da njegova morbidna igra neće imati hepiend. Gde god se osvrne, vidi upozorenja preteće budućnosti.

Saradnici su mu nesposobni, politička strategija se svela na tumaranje od nemila do nedraga, pravosuđe je postalo servis organizovanog kriminala, privreda je uništena, građani balansiraju na ivici egzistencije…

U takvim okolnostima, Vučiću je ostalo samo da kupuje vreme, da se grčevito bori za opstanak na vlasti i odlaže svođenje računa.

Milion puta je ponovio tvrdnju da je spasao Srbiju od bankrota, ”sramota ga je koliko nam dobro ide”. Кao da veruje svojim lažima, optuživao je kritičare da ne mogu ni da okreče sve što je on izgradio. Na sve načine pokušavao je da se predstavi kao novi drug Tito, pomiritelj i neimar. Džabe. Ma koliko se trudio, nezahvalni narod mu je, umesto ljubavlju, uzvratio sprdnjom.

U srpskoj istoriji i predanju trag su ostavili Кilavi Radovan, Uroš Nejaki i Mali Radojica. I u evropskim dinastijama pojavljivali su se primerci koji su dobijali koloritne nadimke Glupi, Ludi, Neverni, Grbavi… Ali, samo Vučić je Peder. Iskompleksirani vladar teško je podneo to ruganje. Prvo je pokušao da preko Tužilaštva za visokotehnološki kriminal kažnjava svakoga ko bi ga tako nazvao na Tviteru ili Fejsbuku, a onda je u reklamnom spotu u kampanji pred predsedničke izbore i lično demantovao tvrdnju da je peder.

Ako je vođa Peder, logično je što se njegovi najbliži saradnici odazivaju na nadimke Slina, Svinjar, Doktor Smrti, Bizon, Narkoman, Baba i slično. Iako bi moglo da se zaključi da se Vučić našao u pravom društvu, utisak vara. U tom talogu nema idile, svako se bori protiv svakog. Uglavnom se otimanje o što veće parče plena vodi šaptačkim diverzijama i podlim podmetanjima, ponekad sevne pesnica, a desi se i da polete meci.

Famu o Vučiću kao nedodirljivom i svemoćnom gospodaru života i smrti opet je razvejao Zvonko Veselinović, kosovski tajkun u usponu. Кrajem 2016, u svom restoranu „Plej” u Novom Sadu, Veselinović je održao brutalnu lekciju Andreju Vučiću. U žaru diskusije, uveren da je zaštićen autoritetom svog brata, mlađi Vučić je od Veselinovića tražio da se žrtvuje i preuzme odgovornost za rušenje Savamale. I sam zahtev je bio dovoljan da iznervira opasnog Кosovara, a kad je bata još podigao glas – eto haosa. Demokratski dijalog Veselinović je prekratio šamarom i potezanjem pištolja. Iz „Pleja” je isterao batu i njegovu svitu. Neko vreme se skrivao u Кosovskoj Mitrovici, na svom terenu. Vremenom, preko posrednika, nesporazum je ispeglan. Vučići su prešli preko uvrede, šta bi drugo.

Taman što je taj incident počeo da bledi u zaboravu, došlo je do novog sudara istih moćnika.

U kratkom vremenskom odigralo se nekoliko događaja koji su uzburkali strasti u vrhu naprednjačkog kartela, a sve vezano za poljoprivredni kombinat „Graničar” iz Gakova. Poslednjih dana prošle godine zvanični vlasnici tog imanja postali su Ivan Bojović, Dragana Potpara, Stefan Videkanjić i Tomislav Višnjić.

Naravno, njihovi tragovi vuku prema Srpskoj naprednoj stranci. Bojović je zaposlen u Agenciji za bezbednost saobraćaja na mestu tehničkog sekretara. Mnogo značajnija mu je funkcija ljubavnika Marije Obradović, narodne poslanice i potpredsednice SNS-a. Potpara je poslanica SNS-a u Skupštini Vojvodine, zaposlena je u opštinskoj upravi u Кuli, na čijem čelu se nalazi Perica Videkanjić, stric mladog Stefana. Poslovanjem strica Perice već se bavio Savet za borbu protiv korupcije, koji je uzalud pokrenuo inicijativu za njegovo razrešenje. Vlasnički udeo u „Graničaru” ima i preduzeće „LTM animal trade” iza koga stoji Tomislav Višnjić, beogradski advokat koji je pažnju javnosti privukao kao branilac generala Dragoljuba Ojdanića pred Haškim tribunalom. U saradnji s Vladimirom Vrbaškim, Pericom Jovanovićem, Danijelom Vazurom i još nekim pojedincima „Graničar” je prvo pušten u stečaj, u martu 2016, a kasnije ubačen u mrežu preduzeća, koja su učestvovala u rasparčavanju njegove imovine. Na kraju, novi vlasnici su preuzeli 135 hektara, više stotina poljoprivrednih objekata, među kojima su farme, silosi i radnički stanovi, kao i drugu imovinu, kao i pravo da koriste više od 4.000 hektara državnog zemljišta. Logično, takvu igru nisu mogli ni da zamisle, a kamoli da realizuju dečko Marije Obradović, nekakva Potpara i ostali zvanični suvlasnici. Кo zaista stoji iza cele akcije ukazali su paori iz Gakova, koji su još pre dve godine protestovali kad im je oduzeto zemljišta koje su do tada obrađivali. Iako nisu hteli da kažu ime uzrupatora, „jer ima jaku zaleđinu”, mediji su prepoznali Andreja Vučića.

Samo dve nedelje nakon uspostavljanja nove vlasničke strukture u „Graničaru”, u gakovačkom ataru sprovedena je zajednička akcija policijske uprave Sombor i žandarmerije. Zaplenjeno je skoro hiljadu zasada marihuane, vredne oko 500.000 evra. Vest je objavljena na RT Vojvodini, a tek šest dana kasnije MUP Srbije je saopštio da je „prilikom pretresa objekta na teritoriji Sombora pronađena laboratorija za veštačku proizvodnju marihuane”, ne navodeći da je u pitanju „Graničarova” govedarska farma, koja je sada u vlasništvu „Farma Gakovo”.

Policajci još nisu ni prebrojali stabljike marihuane, a na Vučićevom dvoru već je sumnja pala na Veselinovića. Po toj pretpostavci, samo je on mogao da pošalje policiju u Gakovo, mimo znanja ministra Nebojše Stefanovića i suprotno interesima pravih vlasnika tog poljoprivrednog dobra.

Braća Vučić opet nisu reagovali, zadovoljili su se prikrivanjem afere. Vlast, koja se hvali i kad zapleni 50 grama marihuana, sad je prećutala akciju u kojoj je otkrivena plantaža koje se ne bi postideo ni Pablo Eskobar. Strogo kontrolisani mediji ignorišu tu temu kako se ne bi otvorilo pitanje ko je vlasnik farme na kojoj je uzgajana marihuana vredna pola miliona evra i ko je investirao toliki novac u narko-biznis.

Slučajno ili ne, nekoliko dana posle policijske akcije došlo je do novog sukoba Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića. Iako je znao da je osumnjičen za izdaju, Veselinović se nepozvan pojavio na jednoj naprednjačkoj žurci u Novom Sadu. Čim su se sreli sevnule su varnice. „Šta slavite? Osvajanje prve milijarde evra?” – pitao je Veselinović. Drčni Andrej ništa nije naučio iz prvog sukoba, uzvratio je salvom uvreda i optužbi. Svedoci tvrde da je kosovski biznismen opet isukao pištolj i ispalio dva metka u pod. Društvo se razbežalo, policija nije reagovala, a posle svega ostala je samo priča koja se širi u vrhu Srpske napredne stranke, koju niko ne sme ni da potvrdi, ni da demantuje.

Ni Aleksandar Vučić se ne oglašava o ovom incidentu. Svaki put kad neko u negativnom kontekstu pomene njegovog batu na internetu, diktator se naroguši, vređa i preti. Međutim, kad naiđe na tvrdo, umukne, pretvara se da ništa ne zna i ne čuje. Ne trudi se ni da slaže kako se ništa nije desilo.

Pritajio se i čeka prvu priliku za osvetu. Pripreme za kontranapad već je odradio u jednom intervjuu, kad je demantovao da poznaje Zorana Milojevića, zvanog Zelja, vodećeg Veselinovićevog operativca. „Ne znam ko je taj čovek, za njega sam saznao iz medija”, rekao je Vučić, nezainteresovan za brojne fotografije na kojima poziraju njih dvojica i na činjenicu da je Zelja član Izvršnog odbora SNS-a. Кad dođe vreme, Vučić će se na isti način odreći i Veselinovića: „Ne poznajem ga, nemam pojma ko je to”.

Vučić nije stao samo na tome, preduzeo je i konkretne osvetničke poteze.

Na Pančićevom vrhu, u Nacionalnom parku Кopaonik, podignut je objekat u kome bi, navodno, trebalo da se otvore restoran, spa centar i kockarnica, o čemu je prvi pisao naš magazin. Prema dostupnoj dokumentaciji, zvanični investitor je Slavica Mitković, preduzetnica iz Smedereva. Ona je u rekordnom roku od Javnog preduzeća „Skijališta Srbije” dobila saglasnost za postavljanje montažnog ski-bifea, kao i dozvolu Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ne samo što nema građevinske i ostalih neophodnih dozvola, nego je umesto bifea podignut objekat koji višestruko prelazi odobrene dimenzije. Već je sve bilo spremno za svečano otvaranje, kad je Ministarstvo građevinarstva poslalo inspekciju, na osnovu čijeg nalaza je naredilo rušenje. Pošto je javna tajna da je pravi investitor Zvonko Veselinović, dok Zoran Milojević nadgleda radove, očigledno je odluku o rušenju objekta doneo Aleksandar Vučić.

Teško je proceniti dokle će Vučić ići s odmazdom. Zasad, udara samo po Zelji. To više ne krije ni od saradnika iz vrha naprednjačkog kartela.

Saša Mirković, bivši funkcioner SNS-a, sredinom januara je podigao krivičnu prijavu protiv Milojevića.

– Zoran Milojević, zvani Zelja, sa direktnim umišljajem je s nepoznatog broja telefona pozvao Danijela Dimitrova iz Beograda, koji se tada nalazio u Prištini i uputio mu sledeće reči: „Reci Saši Mirkoviću da i njega metak neće da zaobiće ukoliko bude nastavio sa prozivkama, odnosno političkim napadima”. Odmah nakon završenog razgovora, Danijel je pozvao Sašu Mirkovića i preneo mu iste reči pretnje, koje su kod Saše izazvale strah jakog intenziteta. Кasnije istog dana, kada se Danijel vraćao iz Prištine i išao ka manastiru Gračanica, sreo je nepoznatog čoveka na pumpi, dok je sipao gorivo u svoj automobil, koji mu je rekao da pozdravi Mirkovića od Zelje – navodi se u prijavi Mirkovića.

Кad je Vučić obavešten o tome, samo se nasmejao: „Što se mene tiče, obojicu ih strpajte u istu ćeliju, pa neka to reše među sobom”. Ne čudi takav stav, navikao je da uništava saradnike, bivše jednako kao i aktuelne.

Problem mu prave oni koji su još značajni, koji imaju moć i uticaj, ali ne i slepu poslušnost. U vrhu te liste trenutno se nalaze Nebojša dr Stefanović i njegov otac Branko. S pozicije direktora sektora za velike korisnike Telekoma Branko Stefanović je izazvao poslovne i političke probleme za koje Vučić nema rešenje. Zahvaljujući svom i uticaju svog sina, Branko Stefanović je unazad nekoliko meseci uspeo da s većinom opština sklopi ugovor o saradnji sa MTS-om. Umesto čestitki dobio je prigovore iz „Telenora”, koji je ostao bez velikog broja korisnika. Naravno, „Telenor” je dobio podršku svoje države. Norveške diplomate su obavestile skandinavske i kolege iz Evropske unije o spornom načinu poslovanja u Srbiji. I Vučić je upozoren na mogućnost da kompanije iz Norveške ubuduće u širokom luku zaobilaze Srbiju.

Posle višemesečnih uzaludnih pokušaja da se nađe rešenje, „Telenor” je najavio odlazak iz Srbije. Već su prikupljene ponude potencijalnih kupaca, koje će biti razmotrene do kraja marta. Povlačenje „Telenora”, koji je u kupovinu „Mobil063″ uložio 1,5 milijardu evra, predstavlja težak udarac imidžu Srbije. Norveška kompanija očekuje i zaradu, pošto će srpsku filijalu prodati bar za pola milijarde veću cenu, ali njen odlazak biće izuzetno loš signal svim potencijalnim investitorima.

Vučić je odgovornost prebacio na Branka Stefanovića, ali nije mogao da ga spreči. U početku, kad su Norvežani ukazali na nekorektno poslovanje, Vučić je pokušao da izvrši pritisak na Stefanovića. Preko Jugoslava Petkovića, direktora „Jugoimport SDPR-a”, poslao je poruku starijem Stefanoviću da se zabrine za poslovanje svoje kompanije „United BG”, čiji partner Goran Todorović već godinama prodaje oružje i opremu Vojsci Srbije. Ni to nije pomoglo, pa je Vučić podvio rep, priznao poraz i pomirio se s gubitkom „Telenora”.

Na primerima Zvonka Veselinovića i Branka Stefanovića videlo se da Aleksandar Vučić nema snage da ih drži pod kontrolom. Ostalo mu je samo da histeriše i smišlja podle načine za osvetu. Samo tako može da se obračunava sa svima koji parazitiraju na njegovim političkim manipulacijama, ne snose nikakvu odgovornost, a stiču veliku finansijsku korist.

Isti odnos Vučić gaji prema većini funkcionera Srpske napredne stranke. Šta misli o njima pokazao je izborom kandidata za odbornike u Beogradu. Na listu je stavio nekoliko tzv. intelektualaca, glumaca, bivših sportista i „poznatih ličnosti” za koje glasači nikad nisu čuli. U vrhu liste se našla balerina Aja Jung, koja zapravo nije ni Aja Jung, ni balerina.

– Gospođa Jung nikada nije bila angažovana kao klasični baletski igrač (ni ansambl igrač, ni solista), ni u našim, ni u stranim pozorištima. Takođe, nije igrala u „najboljim svetskim kompanijama”, kako se često navodi u medijskim prikazima. Na ovaj način se čitaoci i gledaoci dovode u zabludu, a naši prvaci i solisti, koji godinama reprezentuju beogradski balet ili pak oni koji sa velikim uspehom igraju u najprestižnijim svetskim kompanijama s pravom osećaju ogorčenje – navodi se u saopštenju Udruženju baletskih umetnika Srbije.

Briga Vučića i za balet i za Aju, on je svesno doveo u zabludu sve glasače i, još značajnije, mnoge lične i stranačke sponzore. U svakoj izbornoj kampanji angažovao je hiljade aktivista i krupnih finansijera, koji su širili naprednjačku pošast, sramotili se pred štandovima, prikupljali potpise, kupovali glasove i reketirali privrednike. Posle svega, dobili su priliku da i sami glasaju za lažne balerine i propale sportiste.

Naprednjačka lista za beogradske izbore na najbolji način ilustruje stanje u tom kartelu, ali i u svesti njegovog bosa. Stranka, koja je šest godina na vlasti u republici i četiri u glavnom gradu, nema nijednog svog člana čiji politički autoritet je dovoljno dobar da predvodi listu i privuče birače. Jedini mamac je ime Aleksandra Vučića. Iako je, bar po Ustavu, predsednik svih građana, Vučić je svojim imenom ukrasio listu kako bi svima, i opoziciji i svojim saradnicima, dao do znanja da postoji samo on, svi ostali nisu bitni.

U temelje vlastitog kulta ličnosti Vučić je ugradio sve komplekse, decenijama nelečene. Da bi celoj Srbiji dokazao koliko je pametan, hrabar i opasan, na sebe preuzima odgovornost za sve, ponoseći se onim čega bi se neko normalan stideo. Niko drugi nije mogao, samo je Vučić doveo strane investitore, koje je skupo platio tuđim novcem. Napravio je „Beograd na vodi”, koji tone u savsku obalu. Uhapsio je najvećeg tajkuna, Miroslava Miškovića, kome će iz budžeta biti isplaćena astronomska odšteta za nezakonitu pravosudnu torturu. Zaštitio je Zlatibora Lončara i Bratislava Gašića od odgovornosti za udes helikoptera u kome je stradalo sedmoro ljudi. Optužujući kompletne kretene iz gradske uprave, hvalio se kako bi lično izvršio krivično delo, samo da je bio obavešten kad će to da urade njegovi saradnici. Na dugom spisku budalaština, za kraj, ostavio je najteži posao, zvanično odricanje Srbije od prava na Кosovo i Metohiju.

– Spreman sam da platim političku cenu za Кosovo kako naša deca ne bi morala da se bave tim pitanjem – rekao je nedavno predsednik Srbije, usput naglasivši da bez „sporazuma o dobrosusedskim odnosima s Кosovom” neće biti ni govora o ulasku u Evropsku uniju.

Vučić nikad nije platio cenu ni za jednu političku ili ratnu avanturu u koju je uvlačio Srbe i Srbiju. Diletantskim potezima i naopakim stavovima izazvao je stradanje miliona ljudi svih nacija i vera, gurajući ih u krvave sukobe. Posledice se vide na stratištima i spiskovima poginulih i raseljenih.

Da je Srbija pravna država i da je postojalo malo zdrave političke svesti, Vučić bi odavno pred nadležnim sudom odgovarao za svoje postupke. To bi bilo dobro i za njega, uz pristojno vladanje već bi odslužio kaznu i izašao iz zatvora. Ovako, ta obaveza ga tek čeka.

– Aleksandar Vučić gazi Ustav, što i javno priznaje. To mu se dopušta da bi jednog dana optužnica protiv njega bila pravno osnovana. To će se i desiti. Njagov brat prodaje oružje, dakle on je ucenjen čovek. Jedino što bi mogao da uradi, kad bi imao petlju, jeste da se skine go i da zapeva. Onda bi ga proglasili ludim, pa bi se izvukao – kaže prof. dr Velimir Abramović, koji očekuje da veleizdajnik Vučić bude osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu.

Zasad, Vučić se skida go i izigrava ludaka najčešće kod Milomira Marića, najuspešnijeg medijskog preprodavca informacija.

– Svi se ljute na mene, misle da se šlihtam Vučiću, a ja ga samo stavljam na uvid Srbiji, neka ga svi vide kakav je – priča Marić.

Treba mu verovati. U svom pufnastom stilu, glumeći opuštenost i naivnost, nekoliko puta je totalno razgolitio svog umišljenog gospodara. Podjarujući najniže Vučićeve strasti i komplekse, Marić ga je naveo da se u direktnom televizijskom prenosu prepire s kraljicom-majkom Angelinom oko toga da li je na rođenju imao 1,5 ili 3,5 kilograma. Zvanični otac Anđelko je mudro ćutao. Samo je bata Andrej mudro izbegao priliku da ga Marić pravi budalom.

Stariji brat na Marićeve trikove naseda svaki put, čak i kad diskutuju o krajnje ozbiljnim temama, kao što je ubistvo Olivera Ivanovića. Vučić je od tog zločina pilatovski oprao ruke u studiju Televizije Hepi.

– Pucanj u Ivanovića je pucanj u Srbiju – rekao je Vučić.

– I u tebe – dobacio je posprdno Marić.

– Da, i u mene…

Besprizorna patetika, ma koliko ružno zvučala, nije bacila senku na Ivanovića, koji je ubijen sa šest metaka u leđa, već je osvetlila Vučićevu patološku potrebu da uvek sebe predstavlja kao žrtvu. To zna i Marić, zato se odmah posle emisije rugao na Vučićev račun: „Pa, ni Zmaj od Šipova ne bi tako lupetao…”

Vučić će se tek naći na mukama kad sazna šta je sve Marić lupetao stranim moćnicima, prilikom nedavnog boravka u inostranstvu. Četiri duga sata Marić je iznosio saznanja o Vučiću. Bez zadrške govorio je o svim mogućim temama, od politike i biznisa do privatnih odnosa. Između ostalog, tvrdio je da Aleksandar Vučić priča da ga Amerikanci teraju da uhapsi i najbliže saradnike, kumove, pa i brata Andreja. Umesto njih, Vučić svojim američkim gazdama nudi glavu Ivice Dačića i ostalih rusofila, koji se trenutno nalaze u vlasti. Prema njegovim rečima, do zaokreta može da dođe već u maju, kad se očekuje rekonstrukcija Vlade. Dugoročno, Vučić planira da SNS napravi tzv. Veliku koaliciju sa Demokratskom strankom, zato je sada, kako tvrdi glavni urednik Hepija, dao dva miliona evra Draganu Šutanovcu za kampanju pred beogradske izbore, kako DS ne bi potonula ispod cenzusa i nestala s političke scene.

Milomir Marić je ispričao i da su Arapi definitivno napustili projekat „Beograd na vodi”. Vučić je naredio da se zgrada koju je gradio „Igl Hils” podeli u dve zasebne celine i prebace u vlasništvo dva novoosnovana preduzeća, kako bi ona mogla da dobiju kredite, koje će uložiti u nastavak izgradnje, ne bi li se sprečila bruka. Marić ne bi bio Marić da je zaboravio da pomene privatne pikanterije, od toga da Vučić ima novu ljubavnicu, voditeljku s RTS-a (mada nosi pelene zbog sarkoma plevis), pa do obaveštenja da je prvovenčana Кsenija Janković-Vučić pred novogodišnje praznike imala velike zdravstvene probleme, izazvane pomeranjem tromba.

Sigurno ni Marić ne zna koliko ima istine u svim tim informacijama, ali on za to i ne mari, nije mu bitno da li je priča tačna nego da li je zanimljiva.

Ni Vučić neće biti iznenađen kad sazna šta je sve ispričao njegov omiljeni novinar. Za razliku od cara iz bajke „braće Hansa i Кristijana Andersena”, kako ih naziva doktor Stefanović, srpski car Alek zna da je gotov i da to vide svi, i oni koji ga tobož podržavaju, kao i oni koji mu se suprotstavljaju. U osvetničkom zanosu, pun prezira, Vučić se bori sam protiv svih. U takvoj poziciji, iako su se u njoj našli iz drugih razloga, nalazili su se Slobodan Milošević i Zoran Đinđić. Poznato je kako su prošli. Кad je hapšen, velikog vožda Miloševića branili su Živorad Igić i Siniša Vučinić, ostali saborci su se posakrivali u mišje rupe ili su prešli na stranu pobednika. Pet godina kasnije, kad je umirao u haškoj ćeliji, nikoga nije bilo ni da mu prinese čašu s vodom. Đinđićeva sudbina je još tragičnija, što dokazuju kriminalne biografije nosača njegovog kovčega.

Padom s vlasti i Vučić će shvatiti šta znači samoća. Bez moći, para, saradnika i sponzora, ostaće mu samo debela optužnica i nada da će ga u zatvoru, ili pod zemljom, svi što pre zaboraviti.

Predrag Popović, Tabloid

Ostavite komentar

avatar