Vodič za opoziciju za beogradske izbore

0
93

Bez obzira da li se održali samo gradski ili zajedno parlamentarni i gradski izbori, u ovom momentu to ne bi trebalo da bude tema za opoziciju. Oni ne odlučuju o tome, mogu samo da sačekaju Vučićevu odluku koja će se verovatno čekati do poslednjeg trenutka. Takođe, opozicija ne odlučuje o terminu gradskih izbora (i o tome će Vučić doneti odluku), ali se znaju da su oni praktično tu. Opozicija je trebalo da krene sa pripremama za gradske izbore već 03. aprila. Odmah nakon predsedničkih izbora.

Međutim, ono što opozicija može da uradi u međuvremenu se može svrstati u nekoliko koraka.

  1. Da prestanu da nagađaju ko će s kim u predizbornu koaliciju i da prestanu međusobno da se optužuju, klevetaju i svađaju. O predlozima za grad Beograd, politikama i sl. može da se raspravlja i da se suočavaju mišljenja i različiti pristupi, ali da se prestane sa optužbama ko s kim nije hteo u koaliciju, ko je hteo, ko je “kriv” za predsedničke izbore i sl.
  1. Da se malo igraju iscrtavanja izbornih jedinica, podele grad Beograd na 110 izbornih jedinica koliko ima odbornika i već sada kreiraju izborne liste sa čistim, ostvarenim i doslednim pojedincima koji bi bili predstavnici apsolutno svih delova Beograda. Kandidati moraju biti iole prepoznatljivi ljudi u krajevima gde žive i mora se posebno obratiti pažnja na pronalaženje kandidata iz prigradskih opština i njihovih ruralnih delova.
  1. Da naprave izborne štabove koji bi uz 110 kandidata za odbornike imali makar po troje aktivista po kandidatu za odbornika iz te zamišljene izborne jedinice. Pokušati izvesti da tih četvoro ljudi koliko-toliko pokrije teritorijalno tu izbornu jedinicu. Ukupno 440 ljudi koji bi u narednim mesecima imali jasan cilj, a to je da ubede svoje komšije da glasaju za njih. Osim tih 440 ljudi koji bi činili osnovu kampanje, da rade na okupljanju aktivista koji bi pomogli pre svega u 10 centralnih opština u Beogradu. Ukoliko partije opozicije ne mogu da skupe minimum 440 aktivista koji su spremni da se bave gradskim izborima, onda bolje da unapred odustanu od gradskih izbora ili da svoje snage i aktiviste odmah stave na raspolaganje nekoj drugoj partiji, odnosno da odmah prave predizbornu koaliciju kako bi na neki način iskoristili resurse koje imaju.
  1. Da mini izborni štabovi (aktivisti u zamišljenim izbornim jedinicima) naprave plan kampanje kao da su izbori u decembru. U skladu sa čekanjem (kako se ne raspisuju) izbora praviti nove planove kampanje tako da se vidljivost i aktivnosti ne smanjuju. Opozicija ne sme da bude iznenađena izborima i kratkom formalnom kampanjom. Već u avgustu i septembru, mini izborni štabovi treba da kroz aktivnosti i razgovore sa komšijama i širim krajem u kome žive, mapiraju sve probleme vezane za taj kraj, gradsku opštinu, opšte probleme u gradu Beogradu. Za to vreme, glavni izborni štab – 110 kandidata na listi uz pomoć ostatka stranke (poslanika, savetodavnih tela, programskih saveta), radi na opštim predlozima politika za gradske probleme koji su opšti i svima poznati (javni prevoz, noćni javni prevoz, saobraćajna infrastruktura, vrtići, raspolaganje gradskim budžetom itd.).
  1. Najkasnije početkom oktobra da imaju predloge javnih politika za ključne probleme u gradu Beogradu i mapirane “mesne probleme” na kojima bi u oktobru zajedno radili mini izborni štabovi uz pomoć glavnog izbornog štaba i programskih saveta stranke. Rad na politikama mora biti kontinuiran i zajednički sa građanima kroz aktivnosti na terenu. Svih 110 kandidata za odbornike mora u mesecima koji su ispred nas dostići visoku prepoznatljivost u svojoj izbornoj jedinici. Moraju imati gotovo svakodnevni kontakt sa građanima. Na terenu, ali i online u zavisnosti od ciljne grupe. Stranke moraju dobro mapirati kako opšte probleme grada, mesne probleme, ali i ciljne grupe na koje mogu uticati i koje do izbora mogu ubediti da glasaju za njih i njima se obraćati. Ali se ne smeju usredsrediti samo na visoko obrazovane, mlade, one iz centralnih gradskih opština. Neće biti dovoljno. Svoje aktivnosti, program i odborničke programe moraju usmeriti na što širu ciljnu grupu. Ali je za to neophodan veliki terenski rad.
  1. Na kraju oktobra, partije moraju imati opšti program za grad Beograd i 110 pojedinačnih programa svakog kandidata za odbornike. Svaki kandidat za odbornika mora iza sebe imati najamanje 50 aktivnosti na terenu. Samo ovako će opozicioni kandidati biti spremni za gradske izbore. U tom trenutku, partije i pokreti mogu i da govore o nekom ujedinjavanju. Ali ujedinjavanju oko konkretnih rešenja i politika. Ako već lideri partija nisu mogli da se dogovore i ujedine oko principa zajedničkog izlaska na izbore, možda ti programi i planovi za rešavanje problema u gradu bude ujedinjući faktor. Čime dobijaju jasan cilj, “okupljanje oko programa”, a ne isključivo protiv Vučića.

Ono što je jako bitno, ovi programi ne smeju biti spisak lepih želja, već jasno i precizno razvijeni predlozi javnih politika za grad Beograd i plan aktivnosti za pojedinačne zamišljene izborne jedinice. Kandidati za odbornike i partije moraju znati da će kasnije biti odgovorni za ponuđene politike, predloge i rešenja. Ne sme se predlagati nemoguće, obećavati da će se problemi rešiti sami od sebe ako oni pobede na izborima, već dati jasne planove kako će se pojedinačni problemi rešavati. Voditi pozitivnu i realnu programsku kampanju.

  1. Moraju da prezentuju kandidate za najviše funkcije u gradu. Iako se gradonačelnik ne bira direktno, građani se sa jedne strane vezuju za lidere, a sa druge strane postoji veliki broj građana koji misli da se gradonačelnici biraju direktno. Istraživanje koje je IPSOS 2016. godine uradio za potrebe FPN-a i RRPP projekta na teritoriji Republike Srbije pokazalo je da građani ne znaju kako se biraju gradonačelnici. Rezultati su pokazali sledeće: Na pitanje “Predsednika opštine/gradonačelnika građani biraju direktno na izborima?”, da je to tačno – odgovorilo je više od 2/3 ispitanika.

Iako je možda situacija u Beogradu nešto bolja, svakako da je biračima lakše prići ukoliko imate “izbrendiranog” kandidata za gradonačelnika. Ono što partije opozicije ne smeju da urade, to je da za kandidate i nosioce listi istaknu šefove partija. Kandidati ne smeju da budu Dragan Šutanovac, Saša Radulović, Saša Janković, Vuk Jeremić, Boško Obradović. Znam da je veliki problem jer niko drugi nema ni blizu potrebnu prepoznatljivost (primeri Tamara Tripić i Sreto Malinović kao mogući kandidati DS-a), ali sam siguran da je potencijal partija na gradskim izborima znatno veći sa trenutno neprepoznatljivim kandidatima koji bi se “brendirali” do izbora, nego sa šefovima partija kao kandidatima i nosiocima lista. To što će Vučić biti nosilac liste su potpuno druge okolnosti i ne sme se na taj način prići izborima iz opozicione perspektive. Ti kandidati moraju biti “čisti” kandidati, bez zaostavštine iz prethodne vlasti ili umešanosti u bilo kakve koruptivne radnje i sl.

  1. Nakon toga, opozicija u koliko god “kolona” da bila, biće spremna za gradske izbore. Kontinuiran rad na promociji politika, programa i kandidata do samog dana izbora može opoziciji samo da donese rast broja glasova i mogućnost da se osvoji vlast. Već od novembra se prave novi planovi kampanja i prati realizacija kao da su izbori narednog meseca i aktivnosti se usmeravaju tako da se dođe do svakog birača u Beogradu.

Sve u svemu, opozicija bi morala odmah da krene u kampanju. Danas, kada je nedelja i kada je napolju preko 40 stepeni. U ozbiljan rad. Ključne stvari su:

  1. Novi i “čisti” ljudi u politici
  2. Konkretni programi i politike za grad Beograd
  3. “Mesni” programi svih kandidata za odbornike
  4. Promocija i brendiranje kandidata za gradonačelnika uz brendiranje i svakog pojedinačnog kandidata za odbornika u svojoj zamišljenoj izbornoj jedinici
  5. Ukupno 110 kandidata za odbornike koji su spremni da u narednim mesecima kao svoj prvi životni cilj stave svoje kandidature. Da budu spremni da svakog dana, osim svog posla, porodice i životnih obaveza, odvoje po nekoliko sati rada za sebe kao kandidata i stranku/pokret.
  6. Kontinuiran terenski rad. Na ulici, od kuće do kuće, od stana do stana. Doživljavaće svašta na terenskom radu, ali je to jedini način da se ugrozi vladavina SNS-a u Beogradu.
  7. Kritika postojeće gradske i republičke vlasti. Ali sa jasno ponuđenim alternativama koje su u tačkama od 1 do 4.
  8. Prikupljanje novca – za terenski rad je potreban makar flajer, a i on košta. Opozicija već sada mora novac koji ima da usmeri na gradske izbore i da radi na prikupljanju sredstava. Ne mogu se čekati sredstva iz budžeta da bi se krenulo sa kampanjom, biće kasno.

Isključiva kritika Aleksandra Vučića preko online komunikacije sa istomišljenicima u ovakvim medijskim uslovima i nuđenje rešenja isključivo kao “biće bolje kada mi dođemo na vlast” i kandidati na izborima koji su šefovi stranaka – neće opoziciji doneti mogućnost da nakon izbora u Beogradu formira vlast. Opozicija mora odgovoriti na SNS kampanju u svakom smislu – organizacijom stranke/pokreta, terenskim aktivnostima, gerila kampanjom, pa čak i prljavom borbom na terenu. SNS će u kampanji raditi sve i svašta, dozvoljeno i nedozvoljeno. Opozicija se može snebivati nad njihovim tehnikama i metodama kampanje, a može i odgovoriti istim. Ako protivnik “igra prljavo”, onda ćete ga teško pobediti isključivo pozitivnom kampanjom. Igrajte i vi prljavo, očigledno je to neophodno, ali vodite i pozitivnu programsku kampanju uz promociju novih i čistih pojedinaca. Poziciji program, politike i čisti pojedinci u ovim uslovima i nisu potrebni, ali opoziciji jesu.

Autor: Boban Stojanović

Ostavite komentar

Ostavite prvi komentar!

avatar
wpDiscuz